KVALITET SRPSKOG MEDA NA EVROPSKOM NIVOU

Veliki apikulturni potencijal koji Srbija ima, posledica je povoljnih klimatskih uslova, raznolikosti flore, sastava zemljišta i drugih pogodnosti. Da je taj potencijal zaista veliki, svedoči i podatak o godišnjoj proizvodnji meda, koja u Srbiji, po zvaničnim podacima, iznosi između četiri i pet hiljada tona - kaže Dušanka Milojković Opsenica sa Katedre za analitičku hemiju i iz Centra za hranu Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predvodnik tima koji je ispitivao kvalitet ne samo meda, nego i drugih pčelinjih proizvoda nastalih u Srbiji.

Kako ste došli na ideju da proverite kvalitet srpskog meda?

- Pre deset godina pojavili su se rezultati vrlo ozbiljne studije Evropske komisije, koju je formirala Međunarodna komisija za med. U tu studiju bilo je uključeno trideset i osam istraživača iz dvadeset laboratorija, iz jedanaest zemalja. Cilj je bio da se definiše kriterijum kvaliteta monofloralnog evropskog meda, dakle, sorte meda koje imaju posebnu ekonomsku vrednost na tržištu. Komisija je analizirala 6.714 uzorka meda iz evropskih zemalja, bez ikakvih podataka o kvalitetu meda koji je poreklom iz Srbije. Dakle, te 2004, u naučnoj literaturi nije bilo nikakvih podataka o kvalitetu srpskog meda.

Do kakvih ste zaključaka došli?

- Utvrdili smo da po sadržaju vlage, pH vrednosti, slobodnoj kiselosti i po optičkoj rotaciji, srpski med, po svom kvalitetu, u potpunosti odgovara evropskim monofloralnim vrstama meda. Bili smo jako zadovoljni ovim rezultatima i pripremili smo odgovarajuću naučnu publikaciju da bismo promovisali srpski med u naučnoj i stručnoj javnosti. U jednom poznatom časopisu, koji se bavi kvalitetom hrane, publikovali smo rezultate koji se odnose na ispitivanje fizičko-hemijskih karakteristika vrstâ srpskog meda.

M.R.

Pročitajte više u 5. broju Lekovitog meda