BREGZIT UBIJA PČELE I ZAPRAŠUJE NAUKU

Tog jutra, kada su izašli konačni rezultati referenduma o ostanku Velike Britanije u EU, trebalo je prošetati Oksfordom i ući na neke od prestižnih koledža sveta pa osetiti kolika je pustoš zavladala u ovoj akademskoj varoši zbog činjenice da se od tog dana (23. juna) Britanija grubo, brzopleto i neuko odvojila od Evrope. Čini se da su profesori, umetnici i naučnici bili jedini sloj Britanaca koji su gotovo zdušno bili za ostanak njihove zemlje u okviru evropske zajednice naroda. Političari su igrali svoju igru zaokupljeni prikupljanjem ličnih poena i napretkom u karijeri, radnici na niskoplaćenim poslovima poverovali su da će im biti bolje ako se vrata zemlje zatvore za cunami kvalifikovanih radnika iz EU, a profesori i studenti su znali da bez šire razmene znanja, bez slobodnog protoka informacija i naučnih otkrića, bez zajedničkih radova, nema napretka

Samo nekoliko dana posle referenduma, opstanak pčela izašao je u prvi plan, i njihova sudbina potvrdila je slutnje da će naukom, u nedostatku fondova iz EU, vladati multimlijarderske korporacije. Kakve veze imaju pčele sa Bregzitom, kad one mogu da prelete svaku granicu, ne trebaju im nikakvi pasoši?

Slučajno je baš tih dana izašlo na videlo kako su dve velike korporacije ("Bajer" i "Singenta" - obe proizvode i prodaju insekticide iz familije neonikotinoida) i pre Bregzita finansirale sedamdeset britanskih univerziteta kako bi tamošnji naučnici, između 2011. i 2016, obavili niz istraživanja o uticaju pesticida na biljke i insekticida na život pčela. Obe, vrlo bogate kompanije nisu žalile novac, pa je izdvojeno sedamnaest miliona funti.

Londonski Gardijan citirao je tim povodom nekoliko vodećih naučnika koji se bave životom pčela. Svi su bili zabrinuti da ovakva vrsta privatnog finansiranja nauke može dovesti do konflikta interesa. Sa druge strane, nedostatak fondova iz Evropske unije posle Bregzita nateraće univerzitete i institute da traže novac od velikih kompanija.