MLEČ SA PIJACE NIJE LEK, NEGO OTROV

Već četrdeset i pet godina Aleksandar Bikar, ekonomista za spoljnu trgovinu i pogonski inženjer elektronike iz Sremskih Karlovaca, bavi se pčelama. Biti pčelar za njega znači znati živeti sa pčelama i od njih učiti. Trenutno poseduje osamdeset i tri košnice, koje vozi na sedam do devet paša u toku godine, uvek daleko od saobraćajnica i industrije. I istine i zablude o ustaljenim navikama konzumiranja meda kod većine potrošača ovog prirodnog eliksira, smatra Bikar, dolaze najčešće od samih proizvođača.

- Verovatno iz njihove neobaveštenosti i nestručnosti, teško je verovati iz nehata ili grube namere - dodaje ovaj poznati pčelar.

- Matična mleč je hrana za maticu koja jedući ga može dnevno da snese do 2.500 komada jaja. Matica mleč direktno ugrađuje u jaja. Matična mleč je živa materija, veoma osetljiva na temperaturu, svetlost i oksidaciju, koji joj ubrzavaju vreme umiranja (raspadanja). U Srbiji postoji samo nekoliko pčelara koji imaju mogućnost brzog dubokog zamrzavanja mleči, jer se u radnom odnosu bave veterinom i raspolažu priborom za zamrzavanje na temperaturama od -120oC. Tu opremu mogu poneti na pčelinjak, gde se odmah nakon vađenja mleč duboko zamrzava. Držanje mleči u frižideru ili u zamrzivaču nije rešenje, jer od pčelinjaka do frižidera ili zamrzivača imamo neodređen vremenski period u kojem ne znamo šta se dešava sa živom materijom mleči. Ima li koga, osim navedenih, ko može da garantuje da je mleč upotrebljiv (bezbedan) za ljudsku ishranu posle takvog tretmana?