NAJVIŠE VOLIM BUMBARE

„Pažnja, pčele!“ Ovo upozorenje nalazi se na ulaznim vratima kabineta dr Danila Bevka, koji u Nacionalnom institutu za biologiju u Ljubljani istražuje uticaj sredstava za zaštitu bilja na ponašanje pčela. Ovaj mladi naučnik učestvovao je u jednoj od tri studije na osnovu kojih je Evropska komisija nedavno privremeno zabranila upotrebu neonikotinoida – sistemskih pesticida kojima se tretira seme kukuruza i uljane repice i čini ih otpornim na štetočine bilja, ali su, u isto vreme, izuzetno opasni za pčele.

- Pre svega, zavoleo sam bumbare. Još dok sam bio dete otac mi je pokazao kako se uzgajaju bumbari i to je postao moj hobi. Sa pčelama sam se prvi put sreo na studijama biologije u Ljubljani kada sam počeo da pčelarim sa profesorom Jankom Božičem. Tako sam ušao u svet istraživanja pčela i kada sam diplomirao počeo sam da radim na Nacionalnom institutu za biologiju, gde sam i danas.

- Brzi su i odlični oprašivači, posete više cveća po jedinici vremena od pčela. Počinju da ,rade, rano ujutro, a ,odmaraju se, kasnije, u toku večeri. Dakle, oni su danju aktivni. Njihove porodice žive samo jedno leto. Svake godine, dakle, stasa nova generacija. U zemljištu prezíme samo mlade kraljice koje se izlegu kasno i u proleće se vraćaju u košnice. Ako imate sreće, vraćaju se u istu košnicu.

- Na pčele pre svega gledam kao biolog. Najviše me fascinira njihova organizacija i komunikacija. Pčelinja zajednica ima desetine hiljada jedinki, kao pravi grad.

Kako članovi te zajednice opšte međusobno da svaka pčela zna šta treba da radi? Čak ni ljudi, koji umeju dobro da se sporazumevaju, često ne mogu da se slože!

- Ne, pčele ne mogu uvek da proizvedu čist med. Ako je kontaminiran nektar, kontaminiran je i med. Pčele verovatno mogu da uklone deo pesticida, ali ne svih. Izvor pesticida može da bude i nepravilna upotreba akaricida i ilegalnih akaricida.

- Problem testiranja sigurnosti pesticida na pčele je u tome što bi proizvođači morali da uzmu u obzir kombinaciju pesticida, a oni to ne rade. Znamo da su pčele prirodno veoma često izložene različitim pesticidima. Testovi koji rade proizvođači nisu valjani i istraživanja je malo. Kombinacije pesticida su beskrajne, a novca za istraživanje je sve manje i manje. Studija u kojoj sam učestvovao izvedena je na Univerzitetu u Frankfurtu, a bavila se efektom klotianidina i imidakloprida na aktivnost pčela. Koristili smo nov metod RFID i utvrdili da čak i minimalne doze neonikotinoida smanjuju njihovu potragu za hranom. Vrlo retko idu u pašu, pčelinja porodica se lošije hrani, a pčele su manje razvijene.