ČUVAJTE SE MEDA IZ SUPERMARKETA

Ova tegla meda uzeta je iz supermarketa i doneta kod nas na analizu. Po svim parametrima med je davno trebalo da se ušećeri. I analize su ukazivale da ovo nije pravi med. Čuvam taj proizvod – kaže prof. dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med dok razgovaramo u najsavremenijoj Laboratoriji za kontrolu autentičnosti hrane u Srbiji koja je u sastavu Fakulteta.
- Nadamo se da će, kada naša Laboratorija dobije akreditaciju, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu prepoznati njene kapacitete i da ćemo jednog dana postati deo Nacionalne referentne laboratorije. Imamo vrhunsku aparaturu za određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika koji je nezaobilazna metoda pri određivanju falsifikata meda i sada je na redu njeno testiranje – kaže dr Milojković Opsenica i dodaje: - Mnogo analiza smo do sada uradili. Te analize, bez kojih med ne može da se izveze, sada radi Intertek u Bremenu. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti akreditaciju i da će te analize moći da se rade i u kod nas, da neće morati da se šalju u Nemačku.
Ne radite samo jednu metodu utvrđivanja falsifikata?
- Razvili smo kombinaciju nekoliko metoda da bismo ustanovili koje parametre treba proveravati kao biomarkere za određenu vrstu meda. Falsifikatori su vrlo vešti i ne možete na osnovu jedne analize da kažete pouzdano da li je proizvod falsifikat ili nije. Obično mora da se kombinuju nekoliko metoda.
Kod kojih proizvođača ste do sada uočili najviše neregularnosti?
- Analiza komercijalnih uzoraka priča je za sebe. Kad pčelar donese uzorak meda na analizu, on donese dobar uzorak. Ali, smatram da nisu problem pčelari, već oni koji snabdevaju supermarkete i velike lance.
Kako može da se dogodi da med zadovolji uslove Pravilnika, a da je falsifikat?
- Pravilnik je usaglašen sa evropskim, praktično je preveden, i nije problem pridržavanje Pravilnika. Problem je kontrola. U Pravilniku Član 1. glasi: ,Med je proizvod pčela., Ako ja na bilo koji način dokažem da proizvod koji sam kupila nije med, jer nije proizvod pčela, država bi morala da reaguje i da taj proizvod okarakteriše kao falsifikat.
Stiče se utisak da gotovo nema pravog meda na našem tržištu?
- Interesantan je podatak kolega iz Bremena koji svakodnevno analiziraju veliki broj uzoraka. Kod njih se kotiramo kao zemlja iz koje na analizu stiže najmanje falsifikata. Ali, to je ono što ide u izvoz. To su uzorci koji se njima šalju. Šta bi bilo da im se pošalju uzorci sa našeg tržišta? To je posao za inspekciju. Oni stalno moraju da uzimaju uzorke, a ako se otkrije da je u tegli falsifikat, takve proizvođače moraju da prijave nadležnim organima.
Kako se najčešće falsifikuje med?
- Postoje dva načina falsifikovanja meda: direktno, kada se dodaju razni šećerni sirupi u med, što se lakše otkriva, i indirektno, kada se pčele hrane industrijskim šećerima. Te pčele će dati med, ali prisustvo šećera u medu može da se otkrije.
Kakav je kvalitet srpskog meda?
- Postoje razlike u kvalitetu meda, od godine do godine, od sezone do sezone, jer pčele prave med od nektara medonosnog bilja. Koliko će u medu, odnosno u polenu i nektaru biti šećera i drugih fitohemikalija zavisi i od prirodnih uslova, količine padavina, broja sunčanih dana. Velike varijacije postoje od godine do godine, i to je ono što je karakteristično za naše područje, i to ne samo za med, već i za bobičasto voće, drugo voće i povrće. Ipak, mi imamo veoma povoljne klimatske uslove. Analizirali smo aroniju u sušnoj 2012. i zaključili smo da je sadržaj polifenola bio značajno bogatiji nego prethodne godine, a to znači da je više polifenola bilo i u medu. Generalno, imamo odličan med. Nemačka kao najveći uvoznik našeg meda redovno ga analizira i ne bi ga uvozila da nije dobar.

Pročitajte više u 16. broju Magičnog bilja