4 NAJVEĆE PČELARSKE GREŠKE

Kada uđete na Katedru za biologiju Veterinarskog fakulteta u Beogradu i prođete pored brižno negovanog cveća u saksijama duž celog hodnika, u kabinetu prof. dr Zorana Stanimirovića, šefa Katedre i srpskog Dositeja u pčelarstvu, kako ga zovu pčelari, odmah će vas poslužiti veoma ukusnim livadsko-cvetnim medom, preovlađujućeg ukusa lipe u mešavini sa bagremom i ostalim biljakama. Dugo, sve dok vam profesor ne objasni mehanizam rada pčela, ne možete da verujete da je to med iz pčelinjaka Veterinarskog fakulteta, iz košnica smeštenih na uzavreloj Autokomandi.
- Ovde kod nas je raj za pčele. Naš pčelinjak jeste blizu auto-puta i na skučenom prostoru u centru Beograda, jeste okružen bukom, ali izolovan je vegetecajom. Bilje je zasađeno, ne samo zbog pešačke staze koju smo morali da uvažavamo, već to bilje usmerava pčele da se što više vinu u visine i da, kad lete prema Hajd parku na Topčideru, lete što više iznad auto puta da ih struje ne bi uskovitlale i automobili ubili. Naš pčelinjak okružuje bogata flora - rano efemerno bilje, mrtva kopriva, maslačak, vrba, leska...
Može li med da bude zagađen pesticidima i teškim metalima?
- Ne može da se kaže da nijedan med ne sadrži pesticide i teške metale, ali sve što se nađe u medu posledica je i krivica pčelara. Npr. ako stavite košnicu tik uz auto- put bez vegetacije posledice za pčele biće još veće. Toksini će, u tom slučaju, iz propolisa i iz voska da se difunduju i u med.
Koje još zamke vrebaju?
Ukoliko pčelar dobro postupa, med neće u sebi sadržati teške metale i pesticide koji se koriste u ratarstvu. Izuzev, ukoliko pčelar, izvinite na izrazu, nije otišao mečki na rupu, odnosno ako je kasno otišao na suncokretovu pašu. Pčelari zadržavaju u plodištu taj suncokretov med sa zadnjom pašom od 1. avgusta. Tek početkom oktobra sadržaj suncokretovih polenovih zrna rastvoriće se u medu. Kad se to desi u košnici nema letnjih pčela, a jedino letnje pčele imaju takav biohemijski sastav da mogu da transformišu i očiste med. Pesticidi i neonikotidi ostaju u plodištu, pčele ga konzumiraju preko zime i to izaziva hronično trovanje. U februaru, kada dođe poslednji hladni talas, društva padnu kao da ih je neko pesticidom naprskao. Pčelari tada znaju da kažu: komšija mi otrovao pčele. A nije.

Pročitajte više u 14. broju Lekovitog meda