KOŠNICA JE FABRIKA SA MNOGO VREDNIH RADNIKA

Kada je završila Veterinarski fakultet, 37-godišnja Jelena Nikolić izabrala je da sledi primer uspešnih pčelara iz svoje porodice: pradede Stevana, dede Milana i oca Nikole.
- Bila sam veoma odlučna da postanem jedna od retkih žena pčelara, ali i porodica mi je pomogla. Trudiću se da u tome budem istrajna, jer je život vredan borbe – ističe mlada pčelarka Jelena.
Vredna i uporna, Jelena je dovoljno smela da se suoči sa brojnim izazovima i spremna da, između ostalog, prevaziđe neprijatne ubode pčela da bi postigla svoj cilj – da uživa u onome što radi i da obezbedi lepu budućnost svojoj porodici.
Kako ljudi reaguju kada im kažete čime se bavite, s obzirom da se žene retko bave pčelarstvom?
- Ljudima je neobično kada kažem da imam pčelinjak, ali sa uživanjem slušaju o poslu kojim se bavim. Inače, žene pčelari još uvek se svakodnevno susreću sa nizom prepreka u Srbiji. Na stazi uspeha ženi je potrebna podrška porodice, ljubav prema poslu, samopouzdanje, da bude optimista i da grabi znanje i prilike.
Kako ste odlučili da počnete da se bavite ovim poslom?
- Pri kraju fakulteta pokušala sam da pronađem posao i mesto gde bih radila pripravnički staž. U potrazi za poslom, shvatila sam da je najbolje da nastavim porodičnu tradiciju, da se bavim pčelarstvom. Svakako ne bih mogla da se bavim ovim poslom da nemam apsolutnu podršku porodice. Svi su bili oduševljeni, ali nisu bili iznenađeni, jer poznavajući me, znali su da volim prirodu i životinje.
Šta ste sve morali da naučite da biste bili uspešan pčelar?
- Prvo sam se učlanila u Društvo pčelara 'Beograd', koje je najveće društvo pčelara u Evropi i broji oko 800 članova. U Društvu je organizovana škola pčelarstva. Teorijsku nastavu izvode profesori Veterinarskog, Medicinskog, Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Praktičnu nastavu izvode mentori, iskusni pčelari. Škola mi je pružila veliko znanje. Znanje koje sam stekla u školi počela sam da primenjujem na svom pčelinjaku.
Koju vrstu meda proizvodite i u kojim područjima?
- Imam dva stacionarna pčelinjaka. Jedan pčelinjak je u Sremu, u jednom malom selu, na kome imam 35 pčelinjih društava, a drugi pčelinjak se nalazi u Braničevskom okrugu i ima 15 pčelinjih društava. Pčelarim na DB 12 i DB 10. Proizvodim bagremov, livadski i suncokretov med. Kombinujem tradiciju sa savremenom naukom i tehnologijom.
Koliko ljudi kod nas koristi suncokretov med?
- Rekla bih da je svaki med koji je napravila pčela ukusan i kvalitetan. Suncokretov med je jedan od najbogatijih polenom. Žute je boje i brzo kristališe. Ovaj med bih preporučila kod prehlada, gripa, bolesti disajnih organa. Ipak, kod nas se slabije konzumira u odnosu na bagremov med.
Koji Vam je najzanimljiviji, a koji najteži deo pčelarenja i proizvodnje meda?
- Košnica je fabrika sa mnogo vrednih radnika. Meni je najzanimljivija organizacija posla pčela u košnici. Svaka pčela ima svoj zadatak: kućne pčele, pčele izletnice, higijeničarke, hraniteljice, nektarice, polenarice, vodonoše. Naravno, najinteresantnije je uzimanje ramova sa medom iz košnice i vrcanje meda sa decom.
Da li planirate proširenje proizvodnje i da li se ovaj posao isplati?
- Imam želju da se posvetim zdravstvenoj zaštiti pčela. U budućnosti želim sebe da vidim kao zdravu, srećnu i nasmejanu majku dvoje uspešne dece. Želim da imam još veći broj košnica sa jakim pčelinjim društvima.