NAJVIŠE VOLIM BUMBARE

Dr Danilo Bevk iz Nacionalnog instituta za biologiju u Ljubljani, kao član Evropske komisije uspeo je da privremeno zabrani upotrebu neonikotinoida da bi zaštitio pčelinju zajednicu kojoj se beskrajno divi

Dr Danilo Bevk



„Pažnja, pčele!“ Ovo upozorenje nalazi se na ulaznim vratima kabineta dr Danila Bevka, koji u Nacionalnom institutu za biologiju u Ljubljani istražuje uticaj sredstava za zaštitu bilja na ponašanje pčela. Ovaj mladi naučnik učestvovao je u jednoj od tri studije na osnovu kojih je Evropska komisija nedavno privremeno zabranila upotrebu neonikotinoida – sistemskih pesticida kojima se tretira seme kukuruza i uljane repice i čini ih otpornim na štetočine bilja, ali su, u isto vreme, izuzetno opasni za pčele.
Kako ste zavoleli ta vredna i plemenita bića?
- Pre svega, zavoleo sam bumbare. Još dok sam bio dete otac mi je pokazao kako se uzgajaju bumbari i to je postao moj hobi. Sa pčelama sam se prvi put sreo na studijama biologije u Ljubljani kada sam počeo da pčelarim sa profesorom Jankom Božičem. Tako sam ušao u svet istraživanja pčela i kada sam diplomirao počeo sam da radim na Nacionalnom institutu za biologiju, gde sam i danas.
Zašto bumbari?
- Brzi su i odlični oprašivači, posete više cveća po jedinici vremena od pčela. Počinju da ,rade, rano ujutro, a ,odmaraju se, kasnije, u toku večeri. Dakle, oni su danju aktivni. Njihove porodice žive samo jedno leto. Svake godine, dakle, stasa nova generacija. U zemljištu prezíme samo mlade kraljice koje se izlegu kasno i u proleće se vraćaju u košnice. Ako imate sreće, vraćaju se u istu košnicu.
Šta vas fascinira kod pčela?
- Na pčele pre svega gledam kao biolog. Najviše me fascinira njihova organizacija i komunikacija. Pčelinja zajednica ima desetine hiljada jedinki, kao pravi grad.
Kako članovi te zajednice opšte međusobno da svaka pčela zna šta treba da radi? Čak ni ljudi, koji umeju dobro da se sporazumevaju, često ne mogu da se slože!
Da li pčele uvek proizvode čist med, a pesticide i druge otrove usisavaju u sebe i tako sebi skraćuju život? Kada i kako med može da se zagadi pesticidima i teškim metalima?
- Ne, pčele ne mogu uvek da proizvedu čist med. Ako je kontaminiran nektar, kontaminiran je i med. Pčele verovatno mogu da uklone deo pesticida, ali ne svih. Izvor pesticida može da bude i nepravilna upotreba akaricida i ilegalnih akaricida.
Uključeni ste u istraživanje koje je pokazalo da su neonikotinoidi štetni po pčele. Ali, proizvođači ovih pesticida pre nego što ih plasiraju na tržište dužni su da sprovedu testiranje i na pčelama. Zašto to ne rade?
- Problem testiranja sigurnosti pesticida na pčele je u tome što bi proizvođači morali da uzmu u obzir kombinaciju pesticida, a oni to ne rade. Znamo da su pčele prirodno veoma često izložene različitim pesticidima. Testovi koji rade proizvođači nisu valjani i istraživanja je malo. Kombinacije pesticida su beskrajne, a novca za istraživanje je sve manje i manje. Studija u kojoj sam učestvovao izvedena je na Univerzitetu u Frankfurtu, a bavila se efektom klotianidina i imidakloprida na aktivnost pčela. Koristili smo nov metod RFID i utvrdili da čak i minimalne doze neonikotinoida smanjuju njihovu potragu za hranom. Vrlo retko idu u pašu, pčelinja porodica se lošije hrani, a pčele su manje razvijene.

M. R.

Pročitajte više u 16. broju Lekovitog meda


Tagovi: Dr Danilo Bevk, Nacionalni institut za biologiju u Ljubljani, neonikotinoidi, lekoviti med


Povezane vesti

POLENOV PRAH SA KISELIM MLEKOM EFIKASNA POMOĆ KOD UVEĆANE PROSTATE

Dr Aleksandra Stojmenov, specijalista opšte medicine i licencirani apiterapeut, predlaže tretmane pčelinjim proizvodima

Svi načini falsifikovanja meda

Da li jedete prave pcelinje proizvode?

Med od kestena manastira Dečani najlekovitiji

Monasi čuvenog srpskog manastira veoma su posvećeni proizvodnji pčelinjih proizvoda

SVI SIMPTOMI MULTIPLE SKLEROZE NESTALI

Mariz Pioš, profesorka gimnastike i bivša francuska državna reprezentativka u gimnastici, uspela je da se izbori sa teškom autoimunom bolešću

ČUDESNI MED MANASTIRA KOVILJ

Pčelinjak u manastirskoj šumi na 14 hektara, idealno smešten u samoj blizini koviljskog rita, daruje proizvode kojima se raduju i monasi i brojni zaljubljenici u pčelinje proizvode

REKA OD 40 TONA MEDA GODIŠNJE

Preko hiljadu košnica Zoranu Radosavljeviću iz Svrljiga omogućilo je da sve pčelinje proizvode sakuplja  u velikim količinama, uz dokazan kvalitet 

KAŠIKA MEDA DNEVNO PRODUŽAVA ŽIVOT ZA GODINU DANA

Apiterapija Lekovitog meda: Dr Peter Kapš, ugledni slovenački internista i pčelar, otkriva recepte koji mogu da pomognu kod bolesnog srca, jetre, prostate, pluća… 

MED OD HELJDE SPUŠTA PRITISAK I ŠTITI KRVNE SUDOVE

Poznati pčelari Srbije: Đoko Zečević, pčelar sa Zlatara, otkriva koje vrste meda mogu da pomognu kod određenih oboljenja 

Časopis 16 - SADRŽAJ

4.Miks
6.Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med
Čuvajte se meda iz supermarketa 
9. Nikola Nikolić iz Paraćina ima tek 18 godina, a ozbiljno se bavi pčelarstvom
Pčele su mi promenile život
12. Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti 
Godišnje proizvedemo 9000 tona, a svako od nas pojede samo 300 g meda 
15. Mirjana i Goran Živković odlučili su da se iz Beograda presele u prirodu. 
Med od lavande za potpuno uživanje 
46.  Prof. dr Ibrahim Mujić, renomirani prehrambeni tehnolog i profesor na Veleučilištu u Rijeci 
Lipov med sprecaca hipertenziju i aterosklerozu aorte 
20. Dr Danilo Bevk iz Nacionalnog instituta za biologiju u Ljubljani
Najviše volim bumbare
22. 100 narodnih recepata sa medom
28. Najbolji recepti sa polenom
30 Danas je 365.000 košnica u Siriji ostavljeno na milost i nemilost bombama
Bila je to zemlja srećnih pčelara 
33. Med sa koprivom pobeđuje malokvrnost
34. Morinkga cisti od bakterija i parazita
36. Iskustvo britanskog ragbiste Arona Fipsa 
Spasila me kantica manuka MEDA
40. Vodeni propolis za 100% jači imunitet 
46. Origano ulje bedem protiv virusa
47. Perga čuva srce, želudac i creva  

Biljni centar

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radni dan 8h-20h,
    subota 9h-15h
    nedelja 9h-13h
  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radni dan 8h-20h
  • subota 9h-15h

Naručivanje telefonom i na:

011/242-09-55, 011/242-09-86,

011/328-54-38, 011/328-54-39.

e-mail info@magicnobilje.com,
(ime proizvoda, količina i lični podaci).

Naručivanje iz inostranstva

na brojeve telefona
+381-11-328-54-39
+381-11-328-35-07;
+381-11-245-07-82;
ili pošaljite mejl na info@magicnobilje.com

BILJNI CENTAR FACEBOOK

© 2013 by Lekoviti med | Sva prava zadržana.