ČUVAJTE SE MEDA IZ SUPERMARKETA

Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med, ističe da je srpski med, kada je autentičan, vrhunskog kvaliteta, ali da je domaće tržište preplavljeno falsifikatima

Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med

Ova tegla meda uzeta je iz supermarketa i doneta kod nas na analizu. Po svim parametrima med je davno trebalo da se ušećeri. I analize su ukazivale da ovo nije pravi med. Čuvam taj proizvod – kaže prof. dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med dok razgovaramo u najsavremenijoj Laboratoriji za kontrolu autentičnosti hrane u Srbiji koja je u sastavu Fakulteta.
- Nadamo se da će, kada naša Laboratorija dobije akreditaciju, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu prepoznati njene kapacitete i da ćemo jednog dana postati deo Nacionalne referentne laboratorije. Imamo vrhunsku aparaturu za određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika koji je nezaobilazna metoda pri određivanju falsifikata meda i sada je na redu njeno testiranje – kaže dr Milojković Opsenica i dodaje: - Mnogo analiza smo do sada uradili. Te analize, bez kojih med ne može da se izveze, sada radi Intertek u Bremenu. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti akreditaciju i da će te analize moći da se rade i u kod nas, da neće morati da se šalju u Nemačku.
Ne radite samo jednu metodu utvrđivanja falsifikata?
- Razvili smo kombinaciju nekoliko metoda da bismo ustanovili koje parametre treba proveravati kao biomarkere za određenu vrstu meda. Falsifikatori su vrlo vešti i ne možete na osnovu jedne analize da kažete pouzdano da li je proizvod falsifikat ili nije. Obično mora da se kombinuju nekoliko metoda.
Kod kojih proizvođača ste do sada uočili najviše neregularnosti?
- Analiza komercijalnih uzoraka priča je za sebe. Kad pčelar donese uzorak meda na analizu, on donese dobar uzorak. Ali, smatram da nisu problem pčelari, već oni koji snabdevaju supermarkete i velike lance.
Kako može da se dogodi da med zadovolji uslove Pravilnika, a da je falsifikat?
- Pravilnik je usaglašen sa evropskim, praktično je preveden, i nije problem pridržavanje Pravilnika. Problem je kontrola. U Pravilniku Član 1. glasi: ,Med je proizvod pčela., Ako ja na bilo koji način dokažem da proizvod koji sam kupila nije med, jer nije proizvod pčela, država bi morala da reaguje i da taj proizvod okarakteriše kao falsifikat.
Stiče se utisak da gotovo nema pravog meda na našem tržištu?
- Interesantan je podatak kolega iz Bremena koji svakodnevno analiziraju veliki broj uzoraka. Kod njih se kotiramo kao zemlja iz koje na analizu stiže najmanje falsifikata. Ali, to je ono što ide u izvoz. To su uzorci koji se njima šalju. Šta bi bilo da im se pošalju uzorci sa našeg tržišta? To je posao za inspekciju. Oni stalno moraju da uzimaju uzorke, a ako se otkrije da je u tegli falsifikat, takve proizvođače moraju da prijave nadležnim organima.
Kako se najčešće falsifikuje med?
- Postoje dva načina falsifikovanja meda: direktno, kada se dodaju razni šećerni sirupi u med, što se lakše otkriva, i indirektno, kada se pčele hrane industrijskim šećerima. Te pčele će dati med, ali prisustvo šećera u medu može da se otkrije.
Kakav je kvalitet srpskog meda?
- Postoje razlike u kvalitetu meda, od godine do godine, od sezone do sezone, jer pčele prave med od nektara medonosnog bilja. Koliko će u medu, odnosno u polenu i nektaru biti šećera i drugih fitohemikalija zavisi i od prirodnih uslova, količine padavina, broja sunčanih dana. Velike varijacije postoje od godine do godine, i to je ono što je karakteristično za naše područje, i to ne samo za med, već i za bobičasto voće, drugo voće i povrće. Ipak, mi imamo veoma povoljne klimatske uslove. Analizirali smo aroniju u sušnoj 2012. i zaključili smo da je sadržaj polifenola bio značajno bogatiji nego prethodne godine, a to znači da je više polifenola bilo i u medu. Generalno, imamo odličan med. Nemačka kao najveći uvoznik našeg meda redovno ga analizira i ne bi ga uvozila da nije dobar.

Pročitajte više u 16. broju Magičnog bilja


Tagovi: Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor, Hemijski fakultet u Beogradu, srpski med, falsifikati meda, lekoviti med


Povezane vesti

Svi načini falsifikovanja meda

Da li jedete prave pcelinje proizvode?

REKA OD 40 TONA MEDA GODIŠNJE

Preko hiljadu košnica Zoranu Radosavljeviću iz Svrljiga omogućilo je da sve pčelinje proizvode sakuplja  u velikim količinama, uz dokazan kvalitet 

KAŠIKA MEDA DNEVNO PRODUŽAVA ŽIVOT ZA GODINU DANA

Apiterapija Lekovitog meda: Dr Peter Kapš, ugledni slovenački internista i pčelar, otkriva recepte koji mogu da pomognu kod bolesnog srca, jetre, prostate, pluća… 

MED OD HELJDE SPUŠTA PRITISAK I ŠTITI KRVNE SUDOVE

Poznati pčelari Srbije: Đoko Zečević, pčelar sa Zlatara, otkriva koje vrste meda mogu da pomognu kod određenih oboljenja 

ŠTA SVE VREBA IZ TEGLE MEDA

Naši eminenti stručnjaci tvrde da se u laboratorijama retko suočavaju sa proizvodima sumnjivog kvaliteta, ali upozoravaju na oprez iz nekoliko razloga 

PROPOLIS I MLEČ MEDICINSKA ČUDA IZ KOŠNICE

Dr Verica Milojković, specijalista opšte medicine, licencirani apiterapeut, predsednik Srpskog apiterapeutskog društva, predsednik komisije za apiterapiju SPOS-a i predsednik komisije za edukaciju iz apiterapije Međunarodnog udruženja apiterapeuta (IFA) preporučuje zapostavljene pčelinje proizvode

LJUBAV PREMA PČELI VAŽNIJA OD PRINOSA MEDA

Predrag Đurić, biodinamički pčelar, otkriva proces u kojem se vredne radilice što manje diraju, kako bi im život bio što sličniji onom u divljini

KVALITET SRPSKOG MEDA NA EVROPSKOM NIVOU

Prof. dr Dušanka Milojković Opsenica sa Katedre za analitičku hemiju i iz Centra za hranu Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

MEDA NEMA NI ZA LEK

Zbog vremenskih neprilika pčele nisu mogle da sakupe ni za sebe, a kamoli za pčelare

Časopis 16 - SADRŽAJ

4.Miks
6.Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu i član Međunarodne komisije za med
Čuvajte se meda iz supermarketa 
9. Nikola Nikolić iz Paraćina ima tek 18 godina, a ozbiljno se bavi pčelarstvom
Pčele su mi promenile život
12. Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti 
Godišnje proizvedemo 9000 tona, a svako od nas pojede samo 300 g meda 
15. Mirjana i Goran Živković odlučili su da se iz Beograda presele u prirodu. 
Med od lavande za potpuno uživanje 
46.  Prof. dr Ibrahim Mujić, renomirani prehrambeni tehnolog i profesor na Veleučilištu u Rijeci 
Lipov med sprecaca hipertenziju i aterosklerozu aorte 
20. Dr Danilo Bevk iz Nacionalnog instituta za biologiju u Ljubljani
Najviše volim bumbare
22. 100 narodnih recepata sa medom
28. Najbolji recepti sa polenom
30 Danas je 365.000 košnica u Siriji ostavljeno na milost i nemilost bombama
Bila je to zemlja srećnih pčelara 
33. Med sa koprivom pobeđuje malokvrnost
34. Morinkga cisti od bakterija i parazita
36. Iskustvo britanskog ragbiste Arona Fipsa 
Spasila me kantica manuka MEDA
40. Vodeni propolis za 100% jači imunitet 
46. Origano ulje bedem protiv virusa
47. Perga čuva srce, želudac i creva  

Biljni centar

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radni dan 8h-20h,
    subota 9h-15h
    nedelja 9h-13h
  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radni dan 8h-20h
  • subota 9h-15h

Naručivanje telefonom i na:

011/242-09-55, 011/242-09-86,

011/328-54-38, 011/328-54-39.

e-mail info@magicnobilje.com,
(ime proizvoda, količina i lični podaci).

Naručivanje iz inostranstva

na brojeve telefona
+381-11-328-54-39
+381-11-328-35-07;
+381-11-245-07-82;
ili pošaljite mejl na info@magicnobilje.com

BILJNI CENTAR FACEBOOK

© 2013 by Lekoviti med | Sva prava zadržana.